Jasmin (lat. Jasminum) je biljka penjačica iz porodice Oleaceae koja obuhvata oko dvadeset vrsta koje su poreklom iz predela gde vlada suptropska klima. Drugi nazivi su: jasamin, jelsamun, čemin, itd. Najviše se uzgaja zbog prijatnog mirisa, dok su lekovita svojstva u drugom planu.
Jasmin potiče sa Dalekog Istoka, a u Evropu je donet u XVI veku. Njegova istorija je počela u XIII veku za vreme vladavine kineske dinastije Sun. Danas su plantaže najrasprostranjenije u Alžiru, Maroku, Turskoj, Egiptu, Italiji i Francuskoj gde ih kontroliše kompanija Chanel.
U Indiji se smatra simbolom boga Višne, dok njegov miris u Indiji označava zabranjenu ljubav. Kleopatra ga je koristila da bi zavela Julija Cezara i Marka Antonija. Kinezi su prvi počeli da prave čaj od suvih cvetova jasmina.
Njegova maksimalna visina iznosi 5 m. Stabljika je duga i tanka. Cvet se otvara tokom noći kada temperatura počinje da pada. Najčešće je bele boje, dok neke vrste mogu imati crvene, žute ili roze cvetove.
Najviše mu odgovara blago kisela i neutralna podloga, kao i temperatura od 13 stepeni. Najbolje ga je čuvati u kući dok cveta, a ostatak vremena mora biti u stakleniku. Neke vrste cvetaju zimi, a neke u proleće i leto.
Od ove biljke se priprema čaj i sirup, dok se za proizvodnju kozmetičkih preparata i parfema koristi eterično ulje. Ono je jedan od osnovnih sastojaka Chanel-a 5. Ima primenu u aromaterapiji jer smanjuje stres i podstiče optimizam.
Lekovitost i zdravlje
Čaj se pravi od listova i cvetova jasmina i bogat je vitaminom C. Dobro ga je piti jer:
- smiruje i opušta mišiće i nerve;
- smanjuje napetost, nervozu i anksioznost;
- usporava rad srca i puls;
- aktivira hormone sna;
- ublažava glavobolje;
- poboljšava predmenstrualno raspoloženje i raspoloženje pred menopauzu;
- poboljšava protok krvi;
- snižava loš holesterol i trigliceride;
- sprečava bolesti kardiovaskularnog sistema;
- olakšava bolesti disajnih organa;
- sprečava nekontrolisane promene šećera u krvi;
- pomaže u procesu mršavljenja;
- aktivira lučenje seksualnih hormona i deluje kao afrodizijak;
- smanjuje rizik od kancerogenih oboljenja i moždanog udara;
- sadrži antioksidanse koji se bore protiv slobodnih radikala;
- čisti rane od infekcije;
- smiruje stomak;
- leči dijareju i čir na želucu;
- pomaže u lečenju upaljenog grla i krajnika;
- pozitivno utiče na varenje;
- jača imuni sistem i pomaže mu da se izbori sa prehladama i gripom;
- sprečava nastanak karijesa;
- usporava proces starenja.
Tradicionalni čaj od jasmina je kombinacija crnog, zelenog, belog ili „ulong“ čaja i cvetova jasmina. Pravi se tako što se cvetovi poređaju pored suvih listova pomenutih biljaka koji upijaju miris i svojstva jasmina. Ovaj postupak se može ponoviti od 6 do 8 puta.
Nuspojave i neželjena dejstva
Zbog visoke koncentracije kofeina, čaj se ne preporučuje se osobama koje su na njega osetljive. Ne treba ga piti na prazan stomak jer povećava kiselost u organizmu. Trudnicama i dojiljama bi najbolje bilo da se posavetuju sa lekarom.
Recept: kako skuvati i napraviti domaći čaj od jasmina?
Klasičan čaj od jasmina
Sastojci:
- 1 kašičica listova jasmina;
- 250 ml vode.
Priprema i korišćenje:
- Sipati vodu u šerpu i staviti na jaku vatru.
- Posle dva minuta dodati listove i ostaviti da voda proključa.
- Smanjiti temperaturu i kuvati čaj još 2,3 min.
- Ostaviti minut i procediti mešavinu.
- Čaj zasladiti po želji, a ukus će poboljšati pola kašičice crnog bibera u prahu.
Količina kofeina u čaju će biti manja ako se listovi potope u vodu i ostave 3 min da odstoje. Ovu tečnost treba prosuti, ponoviti postupak i tek onda skuvati čaj.
