Konoplja (lat. Cannabis) je jednogodišnja biljka iz porodice Cannabaceae. U narodu je poznata pod sledećim nazivima: kanabis, gandža, marihuana i trava. Potiče iz srednje Azije, a pošto se prilagođava različitim klimama i zemljištu, danas se uzgaja svuda u svetu.

Njena visina iznosi između 50 cm i 6 m. Koren je vretenast i čini oko 10% mase konoplje. Stabljika je uspravna, zelena i prekrivena sitnim i krutim dlačicama. Njena debljina je oko 8 mm. Cvetovi se nalaze na vrhu stabljike. Kod ženskih biljki nemaju peteljke, a kod muških su u obliku grozda. Plod je jajastog oblika, tamnozelene ili smeđezelene boje.

Postoje dve vrste ove biljke. Konoplja koja ima primenu u industriji se naziva industrijska konoplja (lat. Cannabis sativa) i od nje se dobija tkanina, hartija, gorivo, itd. Biljka koja se koristi u medicini, verskim ritualima i za uživanje je indijska konoplja (lat. Cannabis indica) i ona sadrži veću količinu psihoaktivnog sastojka delta-9-tetrahidrokanabinol (THC).

Smatra se da je konoplja prva biljka koju je čovek kultivisao. Njen značaj za industriju je bio nemerljiv sve do XIX veka kada su je zamenili pamuk i nafta. Više od 5000 godina se upotrebljava kao lek i posebno pomaže ljudima koji boluju od teških bolesti. Mnoge religije i pokreti je smatraju svetom biljkom. Ukoliko se često koristi, može izazvati psihičku zavisnost.

Seme ove biljke je bogato aminokiselinama, esencijalnim masnim kiselinama, vitaminima i enzimima. Od njega se dobija konopljino brašno koje ne sadrži gluten i druge alergene. Konopljino ulje ima brojna lekovita svojstva, a posebno je dobro za negu kože i kose.

U svetu se održavaju brojni protesti čiji je cilj legalizacija ove biljke. Ona je u Srbiji nezakonita pa se posedovanje, uzgajanje, prodaja ili prevoz kažnjavaju zatvorom. U Hrvatskoj je dozvoljeno korišćenje u medicinske svrhe (kod bolesti kao što su rak, AIDS i multipla skleroza), kao i uzgajanje industrijske konoplje. Bosna i Hercegovina je, posle rata, postala jedan od najvećih proizvođača ove biljke.

Lekovitost i zdravlje

Čaj od konoplje se priprema od sušenih listova, cvetova i semenki koje se melju. On pozitivno deluje na organizam tako što:

  • povećava energiju;
  • relaksira telo i um;
  • otklanja nervozu i nesanicu;
  • snižava visok krvni pritisak;
  • kontroliše i snižava nivo holesterola u krvi;
  • poboljšava varenje i probavu;
  • pomaže ljudima koje muči jaka kiselina u želucu;
  • ublažava probleme sa bubrezima;
  • sprečava konvulzije (grčenje mišića);
  • pomaže u regulisanju telesne težine i njenom održavanju;
  • sadrži kanabinoid CBD koji pomaže u lečenju reumatoidnog artritisa, kolitisa, upale jetre, kardiovaskularnih bolesti i šećerne bolesti;
  • ublažava upale krajnika, groznice i mučnine.

Od ovog napitka se mogu praviti obloge koje smanjuju otekline na koži i ublažavaju njenu reakciju na ujede insekata.

Nuspojave i neželjena dejstva

Kao i većina drugih čajeva, ni ovaj se ne preporučuje trudnicama, dojiljama i deci.

Dnevno ne treba uzimati više od 2 šolje napitka.

Recept: kako skuvati domaći čaj od konoplje?

Domaći čaj od konoplje

Sastojci:

  • 1 kašičica sušenih listova konoplje (1 g);
  • 3 dl vode.

Primena i korišćenje:

  1. Biljku preliti kipućom vodom i poklopiti posudu.
  2. Čaj procediti posle 10 min.
  3. Pošto mu je prijatan ukus, nema potrebe da se sladi.
  4. Najbolje je da se pije pred spavanje jer opušta organizam.