Artičoka ilustracija

Artičoka (lat. Cynara cardunculus) je ukusna i lekovita biljka koja pripada porodici glavočika (Asteraceae). Poreklom je iz jugozapadnog Mediterana i severne Afrike, a gaji se u Australiji, Novom Zelandu, Severnoj i Južnoj Americi. Poznata je i pod imenom gardun koje se koristi u primorskim krajevima. U medicini važi za kraljicu detoksikacije.

Visina biljke iznosi od 80 do 200 cm. Izgleda kao razgranati grm pa treba voditi računa tokom sadnje i ostaviti joj dovoljno prostora. Najbolje je da se sadi polovinom marta, a da se bere u aprilu i maju.

Glavica je velika i cvetna, a listovi su srebrnozeleni, dugački i povijeni. Imaju dlačice i bodlje. Plod artičoke je svetloljubičaste boje i treba ga brati dok se ne otvori. Sadrži semenke koje su bogate uljima. Biljka nema miris, dok je ukus gorak zbog taninske kiseline.

Nakon berbe, pupoljci se suše, stavljaju u gajbice i čuvaju na hladnom i vlažnom mestu. Tu mogu stajati oko mesec dana. Nakon tog perioda, artičoka gubi boju i postaje otrovna.

Biljka se koristi u prehrambene, medicinske i kozmetičke svrhe. Važi za kvalitetno i zdravo povrće i smatra se simbolom mediteranske kuhinje. Listovi i plodovi se konzumiraju nakon termičke obrade jer se u sirovom stanju teško vare. Trebalo bi ih držati u vodi pre kuvanja da bi se izvukla gorčina. Kuvani su kada počnu da se odvajaju. Kombinuju se sa drugim povrćem, jajima, testeninama, itd. Sok se dobija od listova i glavice i mora se pomešati sa vodom.

Od ekstrakta biljke se pripremaju lekovi i razni preparati.

Artičoku su gajili stari Grci, Rimljani i Egipćani. Uglavnom su je konzumirali viši slojevi pa se smatrala hranom za bogate. Upotrebljavali su je i kao afrodizijak. Prvobitno je rasla na Siciliji. Tridesetih godina XX veka, artičoka je bila zabranjena u Njujorku jer su kriminalci imali monopol nad njenim tržištem.

Lekovitost i zdravlje

Čaj se pravi od svežih ili sušenih listova i delova stabljike. Sadrži cinarin koji ima antioksidativno i antiupalno dejstvo. Takođe je bogata vitaminima C, B, K, bakrom, gvožđem, kalijumom, kalcijumom, magnezijumom, natrijumom, fosforom, folnom kiselinom, vlaknima, inulinom, itd. Zahvaljujući ovim lekovitim sastojcima, čaj pomaže kod:

  • izlučivanja žuči;
  • smanjenja nadutosti i mučnine u stomaku;
  • otklanjanja gorušice;
  • regulisanja varenja;
  • eliminacije toksina iz krvi i tela;
  • smanjenja lošeg holesterola, triglicerida i masti;
  • regulisanja krvnog pritiska;
  • smanjenja nivoa šećera u krvi;
  • lečenja bolesti jetre kao što su masna jetra i ciroza jetre;
  • lečenja gihta i reume;
  • povećanja gustine kostiju;
  • lečenja bolesti disajnih organa kao što su astma, bronhitis, itd.;
  • trovanja alkoholom, hranom ili lekovima;
  • mršavljenja i regulisanja metabolizma;
  • sprečavanja zadržavanja vode u organizmu;
  • podsticanja probave;
  • lečenja kožnih bolesti kao što je ekcem i drugih neprijatnih pojava poput akni, bubuljica, osipa, i sl.;
  • lečenja bolesti bubrega;
  • povećanja plodnosti kod oba pola.

Redovnim konzumiranjem čaja od artičoke se štiti srce, krvni sudovi i neuroni. Može pomoći u prevenciji Alchajmerove bolesti, demencije, infarkta, ateroskleroze i osteoporoze. Takođe sprečava infekcije žučne kese, jetre i bubrega. Ne sadrži kofein.

Nuspojave i neželjena dejstva

Kod osoba koje imaju slab želudac, oštećenu jetru, bubrege, pesak ili kamen u žuči bi moglo da dođe do kontraindikacija pa bi najbolje bilo da se obrate lekaru pre nego što počnu da koriste ovaj čaj. Kod ljudi koji su alergični na ambroziju, neven, kamilicu ili neku drugu biljku iz porodice glavočika može se pojaviti alergija.

Pošto su oprečna mišljenja o tome da li trudnice i dojilje smeju da ga konzumiraju, preporučuje se da se konsultuju sa lekarem.

Sa ovim napitkom ne treba preterivati pa će dve šolje dnevno zadovoljiti potrebe organizma za hranljivim materijama. Mora se konzumirati duže vreme da bi se uočili željeni rezultati.

Recept: kako skuvati domaći čaj od artičoke?

Čaj se može napraviti od delova biljke ili se kupiti u filter kesici. Najkvalitetniji je onaj koji se proizvodi u Vijetnamu. Može se spremiti na više načina:

Čaj od lišća artičoke

Sastojci:

  • prstohvat lišća artičoke;
  • 250 ml vode.

Primena i korišćenje:

  1. Lišće potpariti vodom i ostaviti 15 min da odstoji.
  2. Procediti i piti pola sata pre glavnih obroka.

Čaj od bodljikavih listova artičoke

Sastojci:

  • nekoliko artičoka;
  • 500 ml vode.

Primena i korišćenje:

  1. Skuvati artičoke i odvojiti bodljikave listove.
  2. 12-15 kašika ovih listova preliti vrelom vodom i kuvati 5 min.
  3. Čaj procediti i zasladiti poželji.

Čaj od čitave artičoke

Sastojci:

  • 1 artičoka;
  • 1/2 l vode.

Primena i korišćenje:

  1. Biljku dobro oprati i odstraniti sve nečistoće.
  2. Izgnječiti je viljuškom i staviti u vodu.
  3. Kuvati 20 min.
  4. Čaj iscediti kroz cediljku i piti kada se ohladi.

Jednostavni čaj od artičoke

Sastojci:

  • 1 artičoka;
  • 1 l vode.

Primena i korišćenje:

  1. Odvojiti listove, dršku i koren biljke i dobro oprati.
  2. 100 g mešavine preliti vodom i staviti da se kuva.
  3. Kada počne da vri, skloniti šerpu sa vatre i ostaviti 10 min da odstoji.
  4. Iscediti tečnost i piti 2-3 puta u toku dana.

 

Slični sokovi i čajevi