Vresak (lat. Galluna vulgaris, engl. Heather, nem. Heidekraunt) je višegodišnja zimzelena biljka iz porodice Ericaceae. U narodu se za njega koriste sledeća imena: borovo cveće, bresina, crnjenuša, jesenska resa, metlica, vres, vrisak, vriština, zimski vrijes, itd. Poreklom je iz Mediterana. Najrasprostranjeniji je u severnoj Evropi i u severnom delu Male Azije.
Raste u vidu grma koji ima poleglu stabljiku i uspravne grančice čija visina može biti od 25 cm do 80 cm. Biljka je prekrivena dlačicama i ima žlezde u kojima se nalazi eterično ulje. Koren je gust, a kora grana je sivosmeđa. Listovi su sitni, ovalni i tamno zelene boje. Cvetovi su imaju oblik zvona, a mogu biti beli ili ružičasti. Plod je okrugao i u njemu se nalaze sitne smeđe semenke. Vrijesak ima aromatičan miris i gorak ukus.
Najviše mu odgovara kiselo tlo. Potrebna mu je svetlost i ravnomerna vlažnost. Podnosi niske temperature, a ukoliko je suša, treba ga zalivati. Uglavnom samoniklo raste u šumama i na livadama, a može se gajiti i u vrtu.
Vresak cveta od jula do kraja oktobra. Beru se grančice sa listovima i cvetovima, a zatim se suše na čistom papiru. Biljka je dobro osušena ukoliko cvetovi zadrže prirodnu boju. Čuvaju se u kartonskim kutijama koje moraju biti dobro zatvorene.
Od vreska se dobija kvalitetan med, a može se koristiti i kao začin koji se dodaje jelima sa mesom, ribom i sirom.
Lekovitost i zdravlje
Vresak sadrži: arbutin, inulin, tanine, saponine, flavonoide, korvakol, fumarske kiseline, kalijum, kalcijum, gvožđe, fosfor, natrijum, itd. Od njega se priprema čaj koji:
- poboljšava cirkulaciju krvi;
- pročišćava krv;
- smanjuje nivo šećera u krvi;
- pomaže u lečenju reume, artritisa i gihta;
- pospešuje izlučivanje mokraće i vode iz organizma;
- pomaže u lečenju infekcija bubrega, mokraćnog mehura i mokraćnih kanala;
- uklanja kamenac u žuči i pospešuje izbacivanje bubrežnog kamenca;
- pomaže u lečenju tegoba sa prostatom;
- omogućava bolji rad srca;
- deluje kao sedativ pa otklanja nesanicu;
- opušta nervni sistem;
- ublažava glavobolju;
- smiruje grčeve u stomaku;
- smanjuje nadutost;
- zaustavlja dijareju;
- jača polni nagon.
Čaj od vreska može da se koristi u vidu kupke koja leči gljivice, upale ženskih polnih organa, ekcem i druge kožne bolesti, kao i u vidu obloga koje se primenjuju kod bolesti oka.
Nuspojave i neželjena dejstva
Čaj ne smeju da piju trudnice, dojilje i deca mlađa od 12 godina.
Ukoliko želite da se rešite kamenca, morate biti strpljivi i svakodnevno konzumirati ovaj napitak. U tom slučaju je najdelotvorniji čaj od vreska koji je ubran u jesen.
Recept: kako skuvati domaći čaj od vreska?
Domaći čaj od vreska
Sastojci:
- 2 čajne kašičice osušenih cvetova ili listova vreska;
- 250 ml vode.
Primena i korišćenje:
- Biljku preliti vrelom vodom i ostaviti 15 min da odstoji.
- Čaj procediti, zasladiti medom i piti dve do tri šolje posle obroka.
Čaj od vreska protiv podrigivanja, nadutosti i dijareje
Sastojci:
- 20 g cvetova vreska;
- 1 l vode.
Primena i korišćenje:
- Biljku staviti u kipuću vodu i poklopiti posudu.
- Nakon 10 min procediti čaj i popiti ovu količinu u toku dana.
Čajna mešavina protiv prehlade
Sastojci:
- 50 g vreska;
- 50 g korena belog sleza;
- 30 g listova ruže;
- 30 g mažurana;
- 30 g peteljki trešanja;
- 2,5 dl vode.
Primena i korišćenje:
- Usitnjene biljke pomešati i jednu čajnu kašiku mešavine popariti ključalom vodom.
- Posle 10 min procediti čaj i uzimati ga ujutru i uveče narednih 10-15 dana.
Čajna mešavina protiv nesanice
Sastojci:
- 50 g listova vreska;
- 50 g kamilice;
- 50 g majčine dušice;
- 2 dl vode.
Primena i korišćenje:
- Jednu čajnu kašiku mešavine preliti vrelom vodom.
- Nakon 10 min procediti čaj i piti uveče pre spavanja.
