Grejpfrut plod

Grejpfrut (Citrusparadisi) je tropska biljka iz porodice agruma (Rutaceae). Raste na zimzelenom drvetu koje može dostići visinu od 6 m. Plod je veličine 10-15 cm, a kora je žute, narandžaste ili crvene boje. Ima kiselkasto-slatkast-gorkast ukus. Zemlje koje najviše proizvode ovo voće su: Kina, Južnoafrička republika i Sjedinjene Američke države.

Sadrži oko 90% vode, a ostalo su vitamini i minerali. Pola grejpfruta može da zadovolji dnevnu potrebu organizma za vitaminom C.

Prvi put se spominje u 18 veku i potiče sa Barbadosa. Nastao je prirodnim ukrštanjem pomorandže i pomela, citrusnog voća, koje je doneto iz Indonezije. Aboridžini iz Australije su spoznali njegova dejstva pa ga upotrebljavaju kao univerzalan lek.

U ishrani se koristi meso grejpfrupa, a takođe je zdrava i bela kožica koja se dobija kada se voće oljušti. Semenke su dobre za spoljšnju upotrebu, tj. za lečenje gljivičnih oboljenja kože. Od njega se pravi sok, sirup, liker, čaj, dodaje se poslasticama, voćnim salatama, itd.

Ima primenu i u kozmetici pa se eterična ulja od grejpfruta koriste u aromaterapiji.

Recept

Sirup od grejpfruta

Recept za sirup od grejpfruta Recept je veoma jednostavan jer obuhvata samo dva sastojka, a ako uveče počnete da spremate sirup, u toku sledećeg dana ćete moći da ga poslužite. Potrebna vam je cediljka za agrume, veća šerpa i flaše. Od sastojaka u navedenoj količini dobija se oko dva litra sirupa, a vi možete da ih prilagodite vašim potrebama.

      Sastojci

      • 6 grejpfruta
      • 1 kg šećera

      Instrukcije

      1. Grejpove dobro operite i presecite na pola.
      2. Iscedite tečnost iz njih i ostavite u šerpi da prenoći.
      3. Ujutru dodajte šećer i stavite na ringlu da prokuva.
      4. Konstantno mešajte sirup da bi se šećer otopio.
      5. Kada sadržaj provri, ostavite ga još 5 minuta na šporetu.
      6. Sirup sipajte u plastične flaše i uvijte u ćebe dok se ne ohladi.
      7. Čuvajte ga u zamrzivaču ili na nekom drugom hladnom i tamnom mestu.

      Napomena:

      Pošto sirup ne može dugo da stoji u frižideru, preporučljivo je da ga zaledite u manjim flašicama. Zavisno od vašeg ukusa, razblažite ga običnom ili kiselom vodom, a možete da iscedite limun ili da šolju ukrasite kriškama pomorandže. Ako izbegavate šećer, koristite neki zdraviji zaslađivač poput meda, agave, smeđeg ili kokosovog šećera, itd.

      Uticaj na zdravlje

      Sirup od grejpfruta je lekovit jer:

      • jača imuni sistem i pomaže organizmu da se izbori sa gripom;
      • štiti od štetnog dejstva slobodnih radikala;
      • pozitivno utiče na kardiovaskularni sistem;
      • doprinosi smanjenju lošeg holesterola;
      • smanjuje celulit i zadržavanje tečnosti u organizmu;
      • pozitivno deluje na kožu;
      • pomaže u lečenju infekcije grla i usta;
      • ublažava dejstvo nikotina;
      • grejpfrut je sagorevač masti pa se preporučuje ljudima koji žele da smršaju;
      • utiče na rastvaranje anorganskog kalcijuma koji se skuplja u hrskavici zgloba zbog preteranog unosa hrane koja sadrži belo brašno;
      • pomaže u lečenju proširenih vena i hemoroida;
      • pospešuje proizvodnju hormona;
      • pročišćava creva i doprinosi stabilizaciji crevne flore;
      • ubrzava razmenu materija u ćelijama;
      • pomaže da se iskoristi gvožđe iz hrane;
      • smanjuje rizik od malignih oboljenja.

      Iako je veoma zdrav, ne bi trebalo preterivati sa unosom ovog soka jer može izazvati gorušicu ili nadimanje. Osobe koje piju terapiju bi trebale da se konsultuju sa lekarom jer postoje lekovi koji nikako ne idu sa grejpfrutom, a nalaze se na ovom linku: http://www.foodbeat.com/food-news/grapefruit-juice-combined-with-prescription-drugs-can-be-deadly/ .

      Dovoljno je popiti dve razblažene čaše. Posebno se preporučuje deci zbog folne kiseline koja doprinosi rastu ćelije.

      Nutritivne informacije

      Sirup od grejpfruta sadrži: vitamin A, kompleks vitamina B (B1, B2, B3, B5, B6, B9, holin), vitamin C, vitamin E, vitamin K, kalijum, magnezijum, kalcijum, fosfor, cink, gvožđe, mangan, pektin, likopen, bioflavonide (vitamin P, tj. pigmente žute boje), naringin, antioksidanse, salicilnu kiselinu, folnu kiselinu, pantotensku kiselinu, biljna vlakna, pitonutrijente (limunoid), spermidine, itd.