Kaša od koprive za sok

Kopriva (Urtica dioica) je samonikla zeljasta višegodišnja biljka koja se zbog svojih lekovitih svojstava koristi u ishrani. Listovi koprive su u obliku srca, ali prekriveni su dlačicama koje se prilikom kontakta sa kožom pretvaraju u iglice koje u nju ubacuju hemikalije koje izazivaju žarenje.

Drevni narodi su znali za blagodati koje nudi kopriva pa su je koristili kao lek i hranu, a njena vlakna su tkali pre pamuka. Zanimljivo je da je veliki deo nemačke uniforme iz Prvog svetskog rata bio od tkanine koja je napravljena od vlakana koprive. U nemačkoj mitologiji kopriva je bila simbol boga munje, Donera, pa otuda potiče poslovica: „Neće grom u koprive“. I u drugim mitologijama se pominje kao zaštitnica od zla, a veruje se da će kokoške sneti više jaja ukoliko jedu sušenu koprivu.

Najrasprostranjenija je u Severnoj Evropi, Aziji, Africi i Severnoj Americi gde raste u selima kao korov. Iako je prilično zastupljena na našim prostorima, kopriva je u ishrani nepravedno zapostavljena. Osim soka, od koprive je moguće spremiti čaj, čorbu, kašu, njoke, a takođe se kombinuje sa pirinčem, krompirom, pasuljem, i drugim povrćem.

Recept

Kašasti sok od kopriva

Kaša od koprive za sok Za ovaj recept vam je potreban blender ili seckalica. Za branje koprive koristite  obavezno zaštitne rukavice ili kesu. Koprivu berite na čistim mestima, u prirodi, daleko od gužve, smoga i prljavštine. Listovi su zreli kada biljka dostigne visinu od 20 cm i tada su najkvalitetniji. Kada se ubere, koprivu je potrebno oprati nekoliko puta hladnom vodom. Za sok se koriste listovi koprive, tj. vrhovi biljke. Za ovaj recept su vam potrebni sveži listovi.

      Sastojci

      • dve pune šake koprive
      • 250 mL vruće vode

      Instrukcije

      1. Sastojke sipajte u blender i zajedno izmiksujte.
      2. Dobijeni sadržaj procedite kroz cediljku i gazu.
      3. Zasladite medom, šećerom ili nečim drugim.
      4. Konzmirajte odmah.

      Napomena:

      Preporučena doza je jedna šolja dnevno. Za ukus se može reći da podseća na čorbu od spanaća pa, uprkos lekovitosti, nekima ne prija. Ukoliko pravite veću količinu kako biste imali za kasnije, sok bi trebalo sipati u plastičnu flašu i čuvati u zamrzivaču.

      Uticaj na zdravlje

      Kako je kopriva jedna od biljaka sa najvećim brojem lekovitih svojstava, preporučljivo je svakodnevno piti ovaj prirodni sok ali ne više od jedne čaše. On ima sledeća pozitivna dejstva:

      • pomaže rad creva
      • popravlja krvnu sliku pa bi trebale da ga konzumiraju osobe koje imaju anemiju, a može pomoći i kod najtežih oboljenja krvi poput leukemije;
      • pomaže organizmu da se oporavi nakon teških bolesti, operacija i drugih stresnih situacija;
      • pozitivno deluje na rad bubrega, jetre, pluća i pankreasa;
      • jača imunitet i pomaže organizmu u borbi protiv prehlada, virusa, i sl.;
      • reguliše nivo šećera u krvi pa se posebno preporučuje dijabetičarima;
      • pomaže da se višak tečnosti izbaci iz organizma i ubrzava varenje;
      • leči urinarne i respiratorne infekcije;
      • ublažava alergije i astmu;
      • pomaže kod oboljenja kostiju;
      • jača nadbubrežnu žlezdu;
      • ublažava simptome želudačnih smetnji;
      • u kozmetici ima široku primenu jer poboljšava zdravlje i kvalitet kože i kose;
      • sprečava opadanje kose;
      • oporavlja organizam, vraća energiju i povećava izdržljivost.

      Nutritivne informacije

      Sok od koprive je bogat mineralima: gvožđem, kalcijumom, fosforom, vitaminom A, vitaminom B2, vitaminom C, organskim kiselinama, flavonoidima, biljnim mastima, biljnim ugljenim hidratima i biljnim belančevinama. Ukoliko bi se svakodnevno konzumiralo oko 2 dl ovog napitka, pozitivni rezultati bi bili vidljivi već za mesec dana.

      Slični sokovi i čajevi