Cvekla ili cikla plod

Cvekla (Beta vulgaris) je dvogodišnja zeljasta biljka karakteristične crvene boje. Poreklom je iz severne Afrike, a gaji se u celom svetu. Lišće cvekle je tamnozeleno, a koren je kupastog oblika i koristi se u ishrani i lečenju ljudi. Od njega se sprema sok, sirup, razne salate, itd. Najčešće se kuva ili kiseli, a može se jesti i sirova. Dodatak je ruskog nacionalnog jela boršč.

Ostaci cvekle su nađeni u piramidama u Tebi i Egiptu, a prvi pisani podaci datiraju iz VII veka p.n.e. Rimljani su doneli cveklu u Severnu Evropu gde se prvo koristila kao hrana za stoku. U XVI veku ljudi su počeli da je upotrebljavaju u svojoj ishrani.

Njena važnost je počela da raste kada su naučnici otkrili da sadrži dosta šećera pa su počele da se otvaraju fabrike za ekstrakciju šečera iz cvekle. Nakon toga je uvezena u Francusku, a 1830. godine u Severnu Ameriku. Najrasprostranjenija je u istočnoj i centralnoj Evropi, a najveći proizvođači su Rusija, Francuska, Poljska, Italija i SAD.

Recept

Sok od cvekle

Sok od cvekle svež Ovaj sok se može naći u prodavnicama zdrave hrane, ali najbolje je da ga sami spremite jer ćete jedino tako znati da ne sadrži aditive. Poželjno je koristiti sirovu cveklu jer se kuvanjem gube mnogi lekoviti sastojci. Najlakše je da u blenderu (sokovniku) iscedite 1-2 ploda cvekle i dobićete sok koji biste trebali istog dana da popijete. Međutim, ukoliko želite ukusniju varijantu obogaćenu i drugim sastojcima, ovo je pravi recept za vas.

      Sastojci

      • 5 cvekli srednje veličine
      • 5 šargarepi
      • 5 limunova
      • 500 gr meda
      • 1 ,5 l vode

      Instrukcije

      1. Cvekle i šargarepe dobro operite, oljuštite i usitnite u blenderu.
      2. Smesi dodajte vodu i sok od 2 limuna.
      3. Dobijeni sadržaj sipajte u plastičnu posudu, pokrijte i ostavite da odstoji 24 sata.
      4. Nakon tog vremena dodajte sok od 3 limuna i sve procedite kroz cediljku i gazu.
      5. U sok dodajte med i mešajte dok se ne otopi.
      6. Sipajte u flaše i sok čuvajte u frižideru da ne bi prokisao.

      Napomena:

      Ovako prirodan sok može trajati maksimum 7 dana, a najbolje je da ga pijete svako jutro pre doručka. Dozu bi trebalo postepeno povećavati, a nije preporučljivo piti više od 200 ml dnevno jer bi mogao da izazove kontraindikacije. U većini slučajeva, mokraću i stolicu boji u crveno pa se nemojte uplašiti kada to vidite.

      Uticaj na zdravlje

      Sa lekovitošću cvekle je bio upoznat i Napoleon koji je otvorio posebnu školu za ispitivanje njenih svojstava. Sok pozitivno deluje na organizam, a neki od njegovih benefita su:

      • ublažava bolesti poput artritisa, raka, arterioskleroza i proširene vene;
      • snažan je antioksidant pa uništava gljive;
      • stimuliše metabolizam;
      • doprinosi zdravlju kože i rastu kose;
      • poboljšava pamćenje, koncentraciju, ravnotežu i povoljno utiče na nerve;
      • vrši detoksikaciju organizma;
      • pomaže kod kožnih bolesti i dermatoza;
      • sprečava razvijanje defekata pri rođenju bebe;
      • pomaže kod bolesti prouzrokovanih stresom;
      • usporava starenje organizma;
      • stimuliše rad jetre i žuči;
      • čuva zdravlje oka i poboljšava oštrinu vida;
      • podstiče mršavljenje;
      • sprečava i pomaže u lečenju kamena u bubregu;
      • pomaže kod glavobolja, zubobolja i menstrualnih bolova;
      • jača zglobove;
      • popravlja sadržaj krvi i leči anemiju;
      • pospešuje lučenje želudačne kiseline;
      • čuva otpornost i pokretljivost kostiju;
      • pomaže u lečenju tumora, leukemije i malarije;
      • širi krvne sudove i snižava pritisak.

      Posebno se preporučuje trudnicama, dojiljama, sportistima, deci i svakome ko brine o svom zdravlju. Bebama bi cveklu u ishranu trebalo uvoditi posle desetog meseca života, ali najbolje bi bilo da se konsultujete sa pedijatrom. Stvara osećaj sitosti pa je poželjan dodatak dijetama.

      Nutritivne informacije

      Sok od cvekle je veoma bogat gvožđem, bakrom, fosforom, magnezijumom, kalijumom, folatom, vitaminima B1, B2, B12, C, belančevinama, mastima, ugljenim hidratima, hranljivim vlaknima.